'Stojimo puno bolje nego što se čini. Dugoročno gledano imat ćemo rast od dva posto godišnje'

'Što se tiče rasta BDP-a, ovisi koju vremensku seriju promatramo. Ako promatramo dugogodišnju seriju, oko pet ili deset godina, moja su očekivanja da će realni rast biti dva posto godišnje', rekao je Grubišić za HRT.

Ako gledamo narednih 12 mjeseci, rekao je da su predviđanja u najmanju ruku suzdržana - ako ćemo rasti, rast ćemo vrlo malo, realnije je da ćemo stagnirati.

'To ne promatram kao nešto loše, posebice u ovim okolnostima od pandemije, lockdowna, rata u Ukrajini', dodao je.

Smatra da su stvari puno bolje nego što se čini.

Govorio je o ekonomskoj aktivnosti; ako promatramo zadnji kvartal u odnosu na isti kvartal prethodne godine - tu vidimo rast od 5 i nešto posto. Ali ako pogledamo zadnji kvartal u odnosu na prethodni kvartal i izbacimo sezonalne efekte poput turizma, kaže da tu vidimo lagani pad.

'Ako nam se to dogodi u još jednom kvartalu, mi ekonomisti kažemo da ulazimo u recesiju. U ovom kvartalu je pad bio 0,4%', dodao je.

Osvrnuo se na osobnu potrošnju, uvoz i izvoz. Ističe da je stopa rasta osobne potrošnje niža nego što je bila 2021., ali to ne čudi jer je tada bila relativno visoka.

'Nagađamo da je usporavanje stope rasta osobne potrošnje itekako pod dojmom širokih masa vezanih za daljnje kretanje stopa inflacije', rekao je.

Što se tiče izvoza, kaže da robni izvoz raste, privatni je sektor poprilično žilav, a istovremeno raste i uvoz.

'Mnoge bogate zemlje imaju puno manji izvoz nego uvoz. Njemačka je jedna od rijetkih koja ima obrnutu situaciju', dodao je.

Kako raste životni standard, kako raste BDP, Grubišić kaže da u pravilu rastu i izvoz i uvoz. Da nema uvoza, imali bismo neusporedivo manji izbor dobara i usluga.

'Uvoz ima komponentu da domaće proizvođače čini budnima i opreznima kako bi uvijek bili servilni s aspekta cijena i kvaliteta prema potrošačima', dodao je.

Rastu i robne zalihe. Na pitanje jesu li one uvijek nagovještaj recesije, rekao je da zalihe treba promatrati u kontekstu određenog trenutka - 2020. i 2021. bile su godine velikih anomalija gdje je bilo svega, samo nije bilo normalnih ekonomskih tokova, pa 'bildanje' zaliha treba promatrati u kontekstu činjenice da se sada nadoknađuju neke stvari koje se nisu radile 2020. i 2021.

'Bildanje zaliha ne bih nužno uzeo kao nagovještaj recesije, možda upravo suprotno - možda su proizvođači počeli s aktivnijom i većom proizvodnjom u anticipaciji da će potražnja ostati relativno snažna', rekao je.