Dragi voditelji, je li se među vama na prvu rodila voditeljska kemija?
Antonija: Nego što! To je bila ljubav na prvo vođenje. Barem s moje strane, sve se nadam da je ljubav uzvraćena.

Drele: Kemija, matematika, komparativna književnost... sve se to u meni rodilo čim sam je prvi put ugledao... ona je, jednostavno – to! Prirodna je, mozak joj radi sto na sat, lipa ka' slika, a voli i rundu potegnut', teško da može bolje!

Oboje ste gurmani - je li to bio prvi uvjet da biste postali dio projekta?
Antonija: To je pitanje za produkciju, ali vjerujem da je pomoglo, barem malo. Kako ćeš tu staviti nekog kome kolač ne miriše - kako, kako?

Drele: Oboje volimo papati, to je istina, ali presudilo je to što smo vrlo iskusni u skidanju kilograma, pa je uprava procijenila da ćemo se najbrže rekuperirati! Kada zbrojim naše zajedničke dijete, ispada da smo do sada skinuli oko pola tone!

Jeste li inače više za slatko ili slano?
Antonija: Ja sam više slani tip, kolačima mogu odoljeti, ali kad si s naših 12 kandidata u kuhinji i oko tebe je 12 tartova raznih okusa, dođe ti da poludiš.

Drele: Slano, apsolutno! Nisam obožavatelj teških krema, marcipana i sličnih bedastoća, eventualno lagani biskvit, voće i šlag. Stasitom gosponu poput mene nikako ne stoji šnita torte na tanjuru, ljepše je vidjeti prezvuršt ili hladetinu.

Dohvatite li se i vi nekih spravljenih slastica ili je to samo osigurano za žiri?
Antonija: Po protokolu, za žiri, ali služili smo se mučkim trikovima skretanja pozornosti da bismo se dočepali kolačića.

Drele: Stalno smo blizu tanjuru, ali nikako zagristi sve te divote! Robert i Jadrana se pred nama guše od slastica, a mi samo gledamo. Ponekad se u meni, duboko unutra, javi glas koji im poželi da dobiju šećernu bolest, priznajem.

Imate li barem pravo na lizanje zdjele?
Antonija: To je pravo svakog čovjeka i trebalo bi stajati u Ustavu - da svatko ima pravo polizati zdjelu.

Drele: Možda i nemamo pravo, ali smo si ga uzeli! Prsti su nam stalno u zdjelama, na kuhačama, lopaticama miksera, ližemo sve što stignemo – kreme, glazure, šlagove! Neki dan sam zabunom pojeo Antonijin ruž!

Kakvi su vaši kulinarski dohvati?
Antonija: Pa mogu dohvatiti tanjure s prve police, s druge već ne mogu, preniska sam.

Drele: Bez imalo skromnosti – velemajstor sam! Kuham k'o zmaj! Najbolji sam u odležavanju i maturiranju ogromnih komada krave i stavljanja istih na roštilj, što kod onih koji kušaju izaziva čistu ekstazu. Rasturam i lazanje, pečem kruh i pogače, divljač na sto načina... pa nije mi ova mješina nabrekla od cikle i limunade!

Postoji li hrana koju odbijate probati? Kakvi ste s puhovima, žabama i slično?
Antonija: Treba probati pa odlučiti je li ti se sviđa, žabe su skroz fine, ali puha nisam probala. Zar netko jede puha? Nisam znala to.

Drele: Jedem sve, tu nema uzmicanja niti gađenja! Sažvakao sam ja i zmije i žabe, puževe i jegulje, goveđe želuce i vratne žlijezde, svinjske papke i slatke male njuške... Imam čelični želudac, to ti je!

Je li se kada dogodilo da ste u gostima odbili desert, čisto zato što čuvate liniju?
Antonija: Ne daj Bože! Uvijek možeš dan poslije pojačati trening ili sutradan jesti malo laganiju hranu pa da zbroj kalorija bude u redu. Pa sad će Božić, sad se možemo malo opustiti.

Drele: Dok sam bio na strogoj dijeti, odbijao sam sve, a rezultat nije izostao - sa 130 kila došao sam na stotku. Sada više nemam tu čvrstoću karaktera, strpam u sebe sve što se ponudi i još uzmem za doma.

Jeste li opijeni mirisima kuhinje?
Antonija: Ako ima ruma ili vina u jelu - da. Ma šalim se, hrana može biti samo sredstvo za život, a može biti i puno više od toga - kreativnost, užitak, veselje. Ipak se oko stola ljudi okupljaju, to mi je još uvijek draže od okupljanja ispred televizora.

Drele: To mi je omiljeno mjesto u kući. Obožavam se igrati kuhara, miješati i začinjavati, sjeckati i dinstati bilo što! Oduvijek sam se motao baki oko nogu kraj šparheta, ta mi je ljubav ostala do danas. Da se mene pita, izbacio bih radne sobe, teretane, peglaonice i vešeraje iz hrvatskih domova i uveo bih po pet, šest kuhinja u svaki dom!

Što će nuditi vaš blagdanski stol?
Antonija: Nisam još smislila.

Drele: Obavezno bakalar koji ću uzeti u restoranu jer se ne isplati kuhati za nas četvoro, a ako uspijem do ribarnice, onda nekoliko gratiniranih Jakobovih kapica, moda jedan kovač sa žara, a poslije ponoći trpanje odojkom i grah šalatom da se organizam oporavi od zdrave hrane.

Koliko je kandidatima stresno sudjelovati u ovakvom šouu i kako ih ohrabrujete?
Antonija: Dosta su se dobro nosili s pritiskom, bilo je tu i tamo malih pucanja, ali ne više nego što bi bilo kod bilo koga od nas da mu dolaze gosti, a biskvit je baš zagorio.

Drele: Od početka smo nabrijani na pozitivu i dajemo im maksimalnu podršku jer nije jednostavno stajati kraj pećnice po deset sati dnevno i još pod pritiskom ispadanja. Zato ih mazimo i pazimo, pomažemo koliko možemo. Moja klaunovska priroda tjera me da ih stalno nasmijavam, pa sve nekako prođe u redu, iako snimamo po desetak sati svakoga dana.

Imate li opak plan postati kumovi s prvim amaterskim slastičarom?
Antonija: Hahahaha, nudili smo se, nudili. Čekamo odgovor.

Drele: Da moja supruga ima malo modernije poglede na brak, ja bih ih sve oženio!