Uloga Dudeka u 'Gruntovčanima' danas 81-godišnjem Martinu Sagneru obilježila je život, no od javnosti posljednjih godina zazire, a u intervjuu za eVaraždin.hr objasnio je i zašto. Na pitanje gdje je Martin Sagner danas i zašto ga dugo nije bilo u medijima, kaže: 'Tu sam ti ja sa svojim knjigama, s onim kaj pisuckam, sa svojom frulicom i violinom. Nisam u javnosti jer s njome mi je već teško. Došlo je do toga da nikome ne možeš, kak mi kajkavci to lijepo velimo, nikaj dopovedati. Ili te neće slušati ili te ne razme ili te bagatelizira. A zakaj, zato jer si normalan i nemaš puno penez. Deca, peneze treba zaslužiti, ali oni ne smiju biti bog, zlatno tele', kaže Sagner i objašnjava zašto je do toga došlo.

'Nije toliko kriva ljudska narav koliko je krivo političko-društveno okružje, kad se u stjecanju izjednačuje i napredak. Jest da je to napredak, ali civilizacija nije da imaš nego da živiš lijepo. Kaj hoću s time reći? Da jedan drugome velite lepu reč i probate podijeliti vaše brige i žalosti. Ja sam prošel svega i svačega, i fizički i duhovno. Od negiranja Boga do prihvaćanja Boga, od Australije do Novog Zelanda i Petrograda, skoro bih rekel od nemila do nedraga. No ono kaj je mene najviše veselilo to je da još uvijek ima i razumnih ljudi koji slušaju kaj govorim. Ti se z menom ne moraš slagati, moreš imati i svoj život i svoj način i svoje poglede, ali ako si čovjek, onda me budeš poslušal, a isto tak i ja tebe. Uvažaval te budem kao čovjeka i radoval se bum kaj smo skupa', ističe legendarni Dudek.

Opisao je i kako je izgledao njegov odlazak iz političkih voda: 'Pokojnom dr. Tuđmanu ja sam rekel: 'Gospon predsjednik, ja mislim da sam svoje napravil. Napravil sam kolko sam mogel i sad idem iz politike. Mislim da dalje ne mogu.' On me gledal dosta dugo, čak malo neugodno dugo, i rekel: 'A zakaj me svi ostavljate?' Malo mi je bilo teško, ali onda sam ja rekel: 'To je zato da vam ne smetam, jer vi to bute napravili bolje nego da još mene vlečete za sobom.' On je šutio, šutio, a onda je rekel: 'Dobro, idi!' A ono drugo kaj me odvrnulo od politike bile su neiskrenosti. Politika je: zna se kaj... Kada pođe na način da laž preuzme cilj, onda ga fućkaj! Onda sve ide kak danas ide.'

Danas provodi vrijeme čitajući, svirajući violinu i uživajući u vikendici, a o svojoj je ostavštini kazao: 'Nije mi žao što me ljudi pamte po ulozi Dudeka, ona me navek raduje, ali malo me onemogućavala. Oni koji nisu dorasli da shvate posel glumca shvatili su mene kao Andriju Katalenića Dudeka, a ne kao glumca. Rijetki su i redatelji koji me se nisu bojali kao inkarnacije Andrije Katalenića, ali ne mogu ne reći - koliko me Andrija Katalenić Draš donekle sprečavao, toliko mi je s druge strane pomogao jer je pokazao da sam glumac. Zato nije mi žao kaj su me zvali Dudek.'