TEATAR U GOSTIMA

Kada san razmišljala di bi išla u školu fotografije i živila jedan period svog života, dvi stvari su mi bile bitne: da je velik grad i da znan jezik. Nakon dva desetljeća u pretihom Zagrebu - New York je zvuča odlično, pogotovo škola fotografije na New York Film akademiji. Dolazila san godinama, upoznavala jude i istraživala njujorške lipote, butige i 'malo šire kale', zajubila se u blištava svitla i to šta se na svakon koraku otvara nešto novo. A ja ka novinarka volin novitade, ispisivat nove priče, susretat nove jude, a najviše volin - početke. I naravski, bilo je bitno da grad ima šušura i glamura, svega onega šta jednu Splićanku more zaintrigirat. A i ka Split da je živući teatar: judi su na svoju ruku, ima ih svakakih – opičenih, ukočenih, smišnih, imberlanih, zadrtih, otvorenih... Jedan šareni ringišpil svih nacija, rasa, vjera, spolova…i svi se drže parole 'živi i pusti druge da žive'. Ne smetaju in 'redikuli' koji se krevelje, pivaju, plešu i recitiraju da bi užicali koji dolar, ne zgražavaju se na ženske koje usrid zime po snigu od metar i po nabadaju u tacima i bez najlonki, ne čude se kada neko 'ubije oko' naslonjen na nečiji portun ili se ispruži na šentadu u parku, ne smeta in kad neko u punon busu ili podzemnoj izi nešto konkretno ala gulaš, bolonjeze ili polpete u šugu olitiga meatballs. I svima je zajedničko da su - Njujorčani. Ponose se gradon i vole ga. Isto ka i Splićani…

ŠTACJUNI MOJI

Prije dvadesetak godin mogli ste samo popiti onu ritku filter kavu (u studentskim danima poznatu ka potrkušu) a danas – hvala Bogu – ima dobre kave deboto na svakon kantunu. Ali, nema onog lipog običaja jedno dvi ure divanit, ćakulat, debatirat ili samo guštat u kavi. Ovdi svi lete ka muve bez glave s kartonskon čikaron u ruci – coffe to go, ali našla san ja svoj kutak. Svaki dan jaki dupli espresso popijen kod Fabija, prijatelja Talijana u baru Mad Man na 37. ulici u Hell’s Kitchen. Uvik malo ćakulamo o spizi, Evropi, vrimenu, malo se smijemo političkin kandidatima (boje da ne vidi naše političare jerbo bi mislija da smo stvarno ludi). Među dražin mistima mi je Eataly (5.avenija i 23.ulica). Apožito za marendu olitiga brunch (to je vrime za prigrist između breakfasta i luncha): to je veliki pazar (zatvoren) di ima svega; peškarija s ribon i školjkama, mesnica, a more se kupit i verdura, uje, vino, pašte, pizze, manistre, pandulat, pršut, sir, palačinke s nutellon i šta sve ne. Ako ne kupite štogod za doma, možete i tamo zamezit. Posli malo prošetan po Bryant Parku, malo čitan na šentadi, a ako je baš studeno - iden po galerijama ili muzejima. I naravno, stalno slikajen. Lipo je šta je ulaz u galerije mukte, a meni je s presicon i u muzeje. To je jedna od lipih novinarskih privilegija: Amerikanci drže do sedme sile dok nas kod nas smatraju građanima drugog reda, pa te svaka p**** može prozvat i pjunut. Eto, sad san van otkrila još jedan razlog zašto san otišla. Al vratimo se na lipote moga New Yorka. Kad je teplo moje omiljeno misto je krov na Metropolitan muzeju odakle se vidi cili Central Park, Upper West Side, čuvene zgrade Dakota i San Remo...ma divota. A ni kava nije loša. Moje naj naj misto je Fontana anđela u Central Parku, a do nje se dolazi ispod arkada di neka dica uvik lipo pivaju gospel. Da pukneš od lipote. Obožavan knjižare Strand di mogu listat raritetne knjige, pa Barnes & Noble jer su tamo često zanimljiva predavanja i promocije knjiga, a kvartovi koje volin zbog šušura i boemske atmosfere su East Village, pogotovo ulica St. Marks Place i Lower East Side. Tamo je bija začetak svega dobroga: umjetnika ala Keith Haring i glazbenih legendi ka šta su grupe Blondie i Velvet Underground. Ponekad i s prijateljen Robertom divanin u Soho House, klubu u koji se ulazi samo s članskon karton. Lip je pogled na Meatpacking Distict, a mi se najčešće sunčamo oko bazena i pijuckamo koktele. Od omiljenih klubova su mi Le Bain na vrhu Standard Hotela Le Baron i Avenue, a obično se ulazi na popis gostiju. Ili ako imate sriće pa se svidite gorili na vratima.

JUDI, ZVIRI I BEŠTIMJE

Ok, meni uvik nekako pobigne 'popizidit ću'. Ili ako mi ne pobigne ta beštimja, onda mi se na faci vidi kad popizdin. Nekako iman taj žestoki temperamenat s kojin se cili život borin. Ali, ako Amerikancu zabeštimate onu rič F*** Y** strefit će ga sto afani! Zamislite kad je jedna moja prijateljica rekla jednoj Amerikanki 'fakat', ova je zatitrala ka list na vitru! I umrla od smija kada smo joj objasnile šta to znači na purgerskom. Jerbo su Ameri, odnosno Njujorčani (nemojte pred očima imat onoga ludonju Trumpa): 1. pristojni, 2. srdačni, 3. ne ogovaraju, 4. vrlo znatiželjni, 5. t ne koriste nikakve 'grube riči'. Baren ne ka mi da nan je izraz jubavi 'volin te zapopizdit' ili 'draga si mi pun k***'. Ali, zato oni stalno ka papagaji ponavljaju love you, miss you, kiss you i takve riči (zoven ih 'ljigi nježnice') koje bi neko iz Splita jedva na samrti promrsija najmilijima. Ali, nemojte mislit da su Njujorčani neki sveci. A ne ne! Ne vole turiste i gužvu (izbjegavaju Times Square ka da je Matejuška osamdesetih), nije da skaču na noge starijima, nosećima ili dici u metrou, laju na mobitele toliko koncentrirano da ako se srušite kraj njih neće prekidat razgovor, jure na bicikletama ka kamikaze, ukradu ti taksi isprid nosa, nemaju pojma ko im je prvi susid ni kako izgleda...i znaju se žestoko pokarat oko političkih uvjerenja, čak ih zanima koga vi više simpatizirate - Hillary ili Trumpa - da vas mogu pridobit na svoju bandu.

ZAŠTO JOŠ VOLIN NEW YORK: JUBAV IDE KROZ ŽELUDAC

Nema baš pašticade s njokima, ali san našla tripice u Istra Sport Club-u u Astoriji. I na iston mistu najboji bakalar na bilo od kuvarice Ines. Tamo iden kad se zaželin domaće spize. Sve je za prste polizat. New York je grad restorana. Definitivno! U prosjeku se svake godine otvori/zatvori dvi ijade restorana. Ima baš dobrih pijatanci, a pogotovo volin one egzotične kužine: vijetnamski biftek (An Choi), korejski roštilj (Shila), japansku krepanu ribu olitiga sushi Blue Ribbon Sushi) i kinesku patku (Mr Chow). Jedan od najlipsih pogleda na Manhattan je u River Cafe-u u Brooklyn-u, a trenutno jedno od najpopularnijih mista je Polo Bar na Petoj aveniji di služe savršene koktele i američke specijalitete. Pa ako vam se jos potrefi da imate sriće i uđete, možete večerat u društvu slavnih ka sta je vlastnik, dizajner Ralph Lauren, Oprah, Woody Allen...

photos: Marijana Marinović

Ukoliko ste malo detaljnije promotrili fotografije u postu, mogli ste primijetiti da, osim što su sve ovjekovječene u NYC, imaju još nešto zajedničko - crveni touch. NYC Four seasons…and something red (NYC Četiri godišnja doba…i nešto crvene) upravo je naziv treće izložbe fotografija Marijane Marinović čije će se otvaranje održati danas, 23. kolovoza u 20.30 sati u Galeriji Supetarskog lita u Supetru na otoku Braču.

Rođena Splićanka podrijetlom s Brača i trenutačnom bazom u New Yorku, ciklus od 28 fotografija Grada koji nikad ne spava, specifičnih po crvenom detalju, predstavit će u sklopu kulturne manifestacije Supetarsko lito

Većina fotografija snimljena je u proteklih godinu i pol dana tijekom školovanja na New York Film Academy, a kako je za autoricom već 20 godina novinarske karijere, neke su snimljene po 'službenoj dužnosti' za magazin Gloria

Izložba je otvorena do 10. rujna.

p.s. Svakako boomark-ajte ovaj post ukoliko planirate posjet 'Velikoj Jabuci' jer ako itko zna it njujorška mjesta, onda je to naša Mare. :) A sad jedna prigodna numera (po Marinom izboru) iz Beackon Theatre-a u NYC uz jedinstvenu Adele