Oni veliki ekiposi iz našeg portuna su skupili se u prizemlju. Oni su stajali ispred oglasne table i beštimali su. Ona Domazetka je vikala: „Ja ovo ne mogu virovat, majkemi isukrstove! Da nan višaju ćirilične napise usrid portuna, pa to je za obolit na živce! Nije in dosta Vukovar, nego su se sad natakarili i na naš portun!“ Ona Plazibatka je vikala: „Sramota! Cila se ova zemlja pretvara u jednu velikosrpsku… da ne kažen šta!“ Onaj Kragić je viknijo: „Jeben ih sve u glavu dvojezično!“ Onaj Šegvić je viknijo: „Nisan ja krvarija za ovu državu zato da me sad siluju sa ćirilicon!“ Onaj barba Mario je pitao: „A di si ti to krvarija, Šegviću, majketi? Jel dok si u tinelu gleda dnevik?“ Šegvić je rekao: „Hrvatski dnevnik je nekad bilo teže izdržat nego agresiju JNA!“

Onda je onaj barba Jole pitao: „A ko je ovo ćirilično sranje ovde obisija?“ Plazibatka je rekla: „Nije moga niko drugi nego Bezmalinović! On je prestavnik stanara!“ Kragić je viknijo: „Pa di je on sad, jebenlimu prči irudove?“ Onda je Šegvić zalaufao se na treći kat po Bezmalinovića. Onda je za dvi minute on se vratijo sa Bezmalinovićem u prizemlje. Onda je barba Jole dreknijo: „Bezmalinoviću, jesil ti ovo obisija na oglasnu tablu?“ Bezmalinović je slegnijo sa ramenima i rekao je: „Jesan!“ Domazetka je skriknila: „Pa šta si nas naša prcat sa ćiriličnim napisima, jebati konj strinu!?“ Bezmalinoviću je uletilo teže čudilo: „Sa kojin ćiriličnim napisima, ljudi? Otkud van ta spika?“ Plazibatka je viknila: „Aj ne pravi se tudum, Bezmalinoviću! A šta je ovo ovde?“ Bezmalinović je pogledao na oglasnu tablu i rekao je: „To je račun za vodu!“

Onda je Šegvić mrgaški stavijo ruke na kukove i rekao je: „Vidimo i mi da je račun za vodu, nismo slipi! Al zašto je na ćirilici?“ Kragić je uletijo: „Jesil ti, Bezmalinoviću, neki velikosrbin? Il neki malohrvat?“ Bezmalinović je opet se zapiljio u oglasnu tablu i rekao je: „Pa nije ovo, ljudi, na ćirilici! Koji van je klinac?“ Kragić je rekao: „Nego na čemu je, molinte lipo? Nisan ja nepismen, jebate, čista ćirilica! Evo pogleaj ovi dio ovde!“ Bezmalinović je nagnijo se i rekao je: „Ali to su brojevi, čoviče božji!“ Kragić je rekao: „Pa šta onda da su brojevi?“ Bezmalinović je rekao: „Kako šta onda? Koliko ja znan, brojevi su isti i na latinici i na ćirilici!“ Domazetka je njemu unila se u facu i rekla je: „Pa kad su isti na latinici i na ćirilici, kako ti znaš da ovi nisu na ćirilici?“

Bezmalinović je stajao ukipan isprid oglasne table. Onda je on rekao: „A je, jebate, dobro govoriš…“ Rulja oko njega su značajski klimali sa glavama. Onda je Bezmalinović rekao: „O materin jeben! To su mi oni četnici iz Vodovoda poslali! Ma pogleaj ti koja je to banda!“ Kragić je vrtijo sa glavom i rekao je: „Nemoš virovat, čoviče! Da se ovakve stvari događaju u samostalnoj i suverenoj Hrvackoj!“ Šegvić je rekao: „Za koju smo mi prolili hektolitre krvi!“ Barba Mario je uletijo: „Jebiga, Šegviću, viš da krv nije voda!“ Plazibatka je rekla: „Ako nan šalju račune na ćirilici, možda nan i truju vodu! Ja se ne bi začudila!“ Kragić je rekao: „Ne bi ni ja!“ Onda je Domazetka rekla: „Slušajte svitu, ja san pristojna građanka i želin pošteno plaćat svoje račune! Al nema šanse da ću ih platit ako mi ji šalju na ćirilici! Mene ka Hrvaticu duboko vriđa kad dobijen račun na agresorskom pismu!“ Šegvić je rekao: „Drugin ričima, platićemo in kurac!“ Onda su svi ekiposi skočili i strgnili su račun za vodu sa oglasne table. Onda su iscipali ga na komadiće i itnili ga na pod. Onda su skakali i gazili su po njemu. Plus su drečali: „Doli ćirilica! Doli guba agresorska! Živila Hrvacka!“

Sutra su rulja iz portuna svi skupili se u prizemlju. Oni su šutili i piljili su u oglasnu tablu. Na oglasnoj tabli je bijo izvišen račun za vodu. Pored računa za vodu je bila obavijest. Na obavjesti je pisalo:

„Poštovani stanari,
Preko Vašeg predstavnika, g-dina Bezmalinovića, Uprava Vodovoda informirana je o negodovanju koje ste izrazili smatrajući da smo Vam račun za mjesečnu potrošnju vode isporučili na ćiriličnome pismu. Pokušali smo g-dinu Bezmalinoviću predočiti činjenicu da je račun izražen u brojevima, a da su brojevi, prema našim spoznajama, jednaki i na latiničnome i na ćiriličnom pismu. Međutim, g-din Bezmalinović ustrajao je na optužbi držeći da, ukoliko su brojevi jednaki na latinici i ćirilici, postoji opravdana sumnja kako su oni na Vašem računu izraženi ćirilicom. Nakon što je pomno razmotrila slučaj, Uprava Vodovoda odlučila je uvažiti argumente g-dina Bezmalinovića. Stoga Vam ispostavljamo novi račun. Kao što ćete zapaziti, u odnosu na stari račun, gdje je stajalo da trošak mjesečne potrošnje vode u Vašem ulazu iznosi '1750 kn', na novom računu, na hrvatskome jeziku i s latiničnim slovima, stoji da taj trošak iznosi 'tisuću osamsto i pedeset kuna'. Nadamo se da je time nesporazum otklonjen i da ćemo ubuduće uspješno surađivati.
S osobitim štovanjem,
Uprava Vodovoda.“

Ekiposi su piljili u oglasnu tablu i šutili su. Onda je barba Jole rekao: „Koji je ovo kurac, Bezmalinoviću?“ Bezmalinović je slegnijo sa ramenima i rekao je: „Račun za vodu!“ Šegvić je rekao: „Vidimo da je račun za vodu, nismo slipi! Al zašto je na latinici?“ Bezmalinović je rekao: „Kako zašto? Pa tili smo da bude na latinici!“ Kragić je rekao: „Znan, jebaga jarac, al zašto je na ćirilici bija '1750 kn', a na latinici je 'tisuću osamsto i pedeset kuna'?“ Domazetka je rekla: „Kužin da se latinica i ćirilica razlikuju, al baš za sto kuna…“ Bezmalinović je rekao: „U Vodovodu kažu da je to trošak prevođenja!“

Robi K. (IIIa)